Currently viewing the category: "Regulacija"

sivaekonomijanaslovnaFondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) je prezentovala nalaze studije Siva ekonomija u Srbiji. Za potrebe istraživanja sprovedena je anketa o neformalnom poslovanju preduzeća i preduzetnika u Srbiji na reprezentativnom uzorku od 1251 privrednih subjekata (privredna društva i preduzetnici). Anketa je omogućila da se siva ekonomija u Srbiji po prvi put sagleda iz ugla preduzeća, da se procene različiti oblici sive ekonomije u ovom sektoru i analiziraju prema relevatnim karakteristikama privrednih subjekata.  Prema rezultatima ankete 28% privrednih subjekata (preduzeća i preduzetnici koji imaju neformalno zaposlene i/ili koji plaćanja obavljaju gotovinski, a obveznici su PDV-a) u Srbiji se bavi sivom ekonomijom.

Siva ekonomije u Srbiji procenjena je na osnovu tri metoda: a) MIMIC metod koji se zasniva na modeliranju i koji je obuhvatio Srbiju i 10 zemalja centralne i istočne Evrope u periodu 2001-2010. godine; b) metod poštovanja poreskih propisa kod  domaćinstava (household tax compliance, HTC) koji je obuhvatio Srbiju za 2010. godinu i koji spada u grupu indirektnih metoda jer se zasniva na makroekonomskim podacima i c) pomenute ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika.

Rezultati procene po prvom metodu ukazuju da je u svim zemljama došlo do smanjenja sive ekonomije u posmatranom periodu, sa izuzetkom 2009. godine kada je primetno blago povećanje sive ekonomije. U Srbiji, siva ekonomija je opala sa 33,2% u 2001. godini na 30,1% BDP-a u 2010. godini. Rezultati pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji opadala tokom perioda ekonomskog rasta (u % od BDP), a da je potom od početka ekonomske krize ostala skoro nepromenjena. U poređenju sa drugim zemljama, ona je bila veća od prosečnih vrednosti izabranih 11 zemalja tokom celog posmatranog perioda. Jedino je Bugarska imala veći obim sive ekonomije, posmatrano u procentu od BDP, u odnosu na Srbiju. Na osnovu HTC metoda procenjeno je da siva ekonomija u Srbiji iznosi 24% BDP. Procenjeni obim sive ekonomije prema HTC metodu je manji u odnosu na MIMIC, zbog toga što se na osnovu podataka o dohocima i potrošnji domaćinstva ne mogu obuhvatiti neki oblici ekonomije koji se ostvaruju u preduzećima (porez na dobit, porez imovinu, takse, naknade i dr.).

Podaci sadržani u Anketi o uslovima poslovanja omogućili su procenu sive ekonomije u preduzećima i kod preduzetnika i to u dva najvažnija oblika sive ekonomije – prometu proizvoda i delimičnom ili potpunom radu na crno. Na osnovu Ankete je procenjeno da siva ekonomija u preduzećima i kod preduzetnika po osnovu dva navedena oblika iznosi oko 21% BDP. Procenjeni iznos sive ekonomije prema Anketi je najmanji, jer preduzeća ostvaruju sivu ekonomiju i u drugim poreskim oblicima (porez na dobit, porez imovinu, takse, naknade i dr.), a postoji i deo sive ekonomije koji se ostvaruje izvan preduzeća (rad majstora, držanje časova, prodaja na buvljacima i dr.). Poređenje navedenih rezultata sa procenom dobijenom na osnovu MIMIC metoda ukazuje na to da se preko 2/3 ukupne sive skonomije ostvaruje u preduzećima i kod preduzetnika, i to u obliku nelegalnog prometa i ispate zarada bez plaćanje svih poreskih obaveza.

 

 

The Economist od 18. februara sadrži čak pet članaka o regulaciji u SAD. Ovom prilikom izdvajam dva prema mom mišljenju najinteresantnija članka.

Prvi članak je o preteranoj regulaciji u SAD. Pored niza primera, od zabrane deci da prodaju limunadu na ulicama Betesde (predgrađe D.C.-a) pa sve do Dodd-Frank zakona, članak navodi i razloge preterane regulacije. Kao prvi razlog navodi se “potreba” zakonodavaca da propišu rešenje za svaku moguću situaciju. Problem je što tekst ne sadrži bilo koji razlog koji bi potkrepio takvu tvrdnju.  Meni padaju na pamet dva moguća objašnjenja.

Prvi je namera kongresmena i senatora da smanje mogućnost sudija da kreiraju precedentno pravo i na taj način ostvare preimućstvo u odnosu na drugu granu vlasti. Zanimljiv fenomen u odnosu sudija i pisaca zakona uočljiv je i kod nas, ali je razlog drugačiji. Uzrok preterane regulacije kod nas je ne na strani ponude, već na strani tražnje. Naime, u Srbiji veliki broj sudija želi da zakon propiše rešenje za svaku moguću situaciju. Sudije uglavnom nisu naviknute da sudskim odlukama “kreiraju” pravo. Pisci zakona izlaze u susret tim zahtevima i često preterano regulišu i nepotrebno zalaze u detalje koje bi trebalo da razvije sudska praksa, i na taj način “pokrivaju” sudije.

Drugo, slično, obrazloženje za SAD je da zakonodavci pored sudija žele da ograniče “kreativnu” interpretaciju zakona i spreče regulatorna tela da usvajaju podzakonska akta u suprotnosti sa izvornim namerama zakonodavaca (mada primer Dodd-Frank zakona nije u skladu sa ovom hipotezom jer on zahteva desetine podzakonskih akata). Dakle, preterano detaljnu regulaciju možemo objasniti borbom za prevlast različitih grana vlasti.

Preterana regulacija kao posledica želje zakonodavaca da regulišu sve moguće situacije može da se objasni i nerazumevanjem teorije nepotpunih ugovora, odnosno u ovom slučaju to bi mogli da nazovemo teorija nepotpunih propisa iliti incomplete regulation theory. Jednostavno, ni ugovor ni zakon nije moguće napisati tako da reguliše svaki mogući ishod. A to možda zakonodavci (namerno ili slučajno) previđaju.

Kao drugi razlog članak navodi lobiranje. Preterano kompleksni i detaljni zakoni stvaraju podsticaj interesnim grupacijama da proguraju svoja rešenja. Toj konstataciji teško da se bilo šta može dodati, a da već nije objašnjeno teorijom javnog izbora.

Drugi članak je o Dodd-Frank zakonu čiji je naum bio da reši sve probleme finansijskog sektora. Zbog takvog nauma nije ni čudo da je zakon probiman – zakon ima preko 800 strana (ko hoće da čita evo link)!!!! Ono što je meni bilo zanimljivo je da je za sada samo 93 od 400 različitih pravila propisano, a da je za većinu probijen rok. U tom kontekstu možda i nismo tako loši.

Tagged with:
 
Set your Twitter account name in your settings to use the TwitterBar Section.
%d bloggers like this:
PageLines